Devojčica pade sa bicikle na nekih 5 metara ispred mene i poče da plače. Ja dotrčim do nje, polako je podignem i našalim se u fazonu: "Čoveče, ova bicikla te baš ne voli, čim te je zbacila sa sebe." Devojčica poče da se smeje. U tom momentu dotrčava njena majka, ne pita da li je dobro, već je hvata za ruku i nasilno povlači ka sebi. Kaže mi glasno: "Zašto mi pipaš dete?! Rodi sebi, pa pipaj!", i odvuče i nju i biciklu. Da li je ok pomoći detetu ili ignorisati da se roditelji ne bi ljutili? 🤷‍♀️