Jednog dana pričaću im o tebi. Tebi koja si nesebično podigla šapu ka nebu. Odvešću je/ga do tvog spomenika. Spustiti ruku na tvoju njuškicu i objasniti tim malenim okicama zašto mama plače: ,,Ovde gde danas stojimo, u Srbiji na brdovitom Balkanu mala zvezda zasijala je u grudima svakog od nas. Bila je to mladost, snaga i odlučnost - bili su to studenti. Bila je to Dona, položila je ispit života. Dala nam je veru u slobodu - čuvala nas je." Približite se da vam mama nešto šapne: ,,Uspeli smo!"