Recimo, voliš da pevaš, velika ti je želja da budeš bolji u tome, da napreduješ i postaneš zvezda. Bukvalno svaki dan provodiš sate pevajući i uživaš u tome. Svaki put kada vidiš i čuješ nekoga drugog da peva, imaš nagon da zapevaš i ti. Međutim.. uopšte nisi dobar u tome, falširaš, nemaš neki glas za pevanje, nemaš sluha itd. Mislite li da, bez obzira na realnost i činjenice, treba da vas podrže, bodre i daju vam vetar u leđa, vaši bližnji. Ili je ipak bolje da vam kažu istinu ma koliko bolelo?